O STRIPU 04: DRAMA OKO STRIPA U MALOM ZABAVNIKU

Došlo neko čudno doba, roditelji brinu o razvoju svoje dece na čudne načine. Znate već, ne vakcinišu ih i tako to. Na izvesnom internet portalu, relativno visoke posećenosti, pojavio se tekst gde se roditelji upozoravaju jer je u Malom (Politikinom) Zabavniku izašao strip “Merlin i Deda Mraz” u kome bauci prave obrok od dece i između ostalog peku bebu na ražnju. Zvuči čudno, a izvađeno iz konteksta i izgleda čudno. Nisam pročitao ceo strip i zbog toga ne mogu da ga kudim ili branim od pobesnelih roditelja i/ili onlajn portala. Siguran sam da su autori stripa imali neku nameru sa tim, siguran sam da takva priča nekud vodi. Saznaćemo kada izađu drugi i treći deo za koji mesec.

Sledeći pasusi koje ćete pročitati su moj odgovor na fejsbuk status poznatog novinara koji je uz link ka portalu u kome radi napisao i “Skandalčina! Uče decu kako se bebe nabijaju na kolac!” što su njegovi prijatelji uglavnom prokomentarisali sa “kuda ide ovaj svet”, “nek nam je bog u pomoći” i slično.

Međutim, zašto je vizualno opisivanje deteta na ražnju gore nego, recimo, verbalno? U Hobitu, knjizi za decu, bauci i orci jedu ljude, a ni koske ne štede. To saznamo kada Bilbo Bagins naiđe na iste, pa pokušava da ih nadmudri kako bi izbegao ražanj. Ne vidim u čemu je problem. Je l’ bauci žive ispod kreveta i jedu nevaljalu decu? Tako kažu. Ako nije problem čitati o tome ili verbalno plašiti decu stvorenjima ispod kreveta, zašto ih ne nacrtati kako prave ručkić od dečice. Mislim da čak i ne previše pametna deca vide humor u tome. Koji osećaj su autori želeli da izazovu? Verovatno – uh, ne bih voleo ovo da se desi meni. Ergo – biću dobar. Onaj ko nije čitao originalne bajke braće Grim, Andersena, ruske bajke ili, na kraju krajeva, srpske narodne bajke koje je sakupio Vuk Karadžić, taj ne zna šta je horor. Sve puca od kanibalizma i zlostavljane dece (u oba slučaja zlatan primer su Ivica i Marica).

Skandal-u-Zabavniku-Mali-Politikin-Zabavnik1

Jedan roditelj se grozi na sadržaj stripa, na zvaničnoj fejsbuk stranici Malog Zabavnika.

Mali Zabavnik nabavlja najnovije prvoklasne stripove za svoje čitaoce, koji su inače nezahvalna goveda jer za sto pedeset dinara dobiju sadržaj u toku sa vremenom (što nije bio slučaj ni u zlatno jugoslovensko doba), a prvi su kad treba da se kenja po nečemu. Čast izuzecima, naravno. Čak i da je ovo kardinalna greška, da strip nije za decu ili da je negde zabranjen, kod nas to nema ko da reguliše. A oba Zabavnika se trude da nabave što kvalitetnije stripove, što je evidentno, iako uz neke visokoprofilne naslove (poput Štrumpfova) dolaze i manje poznati naslovi jer se kupuju u paketu. Pitanje na koje verovatno niko nema odgovor je “da li im treba progledati kroz prste?”

Još jednom ponavljam – nisam pročitao strip, ali za taj strip je neko napisao scenario, prodao ga izdavaču, izdavač je pronašao crtača, crtač je nacrtao decu na ražnju, izdavač je doveo koloristu da to oboji, izdavač je zatim to izdao u tvrdokoričenom izdanju, ljudi su to kupovali, strip je ušao u internacionalnu distribuciju, strip je nuđen na sajmovima, strip je prodat Politici, urednik je pogledao strip i rekao OK, strip je dat prevodiocu, vraćen je nazad uredniku i on ga je dao u štampu. Nekako je to previše karika gde strip može da prestane da postoji zbog svoje nakaradnosti, a ipak je uspeo da dođe na malecno srpsko tržište gde se pojavljuju samo manje ili više popularni naslovi jer šira publika ne trpi eksperimente (za šta se na kraju ispostavlja da je skoro sve osim Alana Forda, Zagora i Dilana Doga, no to je druga priča).

Možda su samo raskalašni Francuzi manje licemerni pa im nije bezveze da crtaju decu na ražnju. Da je u pitanju strip Boj na Kosovu, kapiram da bi svim roditeljima bilo okej da su nacrtani maloletni srpski mladići pobodeni na kočeve ispred šatre pokojnog Murata, jer je to deo istorije. Priznajte da smo u stanju da prenebregnemo takve stvari. To se stvarno desilo, a bauci ne postoje u životu! I onda jedno može, a drugo ne može. Ostavljam mogućnost da nisam u pravu, ali volim da mislim da jesam.

Bolje pogledajte koje vam igrice igraju deca (GTA 5? Far Cry 4? LOL?! WOW?!), više vam ništa neće biti strašno. Kada živite u zemlji gde ne postoji sistem koji rangira igre po uzrastima, to jest gde se igrice skidaju besplatno sa interneta i može bilo ko da ih instalira bilo gde, morate biti svesni da je vaše dete izloženo svakakvim glupostima. I ne zaboravite najvažniju stvar. Internet je 80% pornografija. Internet nije tatin orman sa pornićima na VHSu koji može da se zaključa. Paranoja, bato!

Evo sad imate o čemu da razmišljate dok deca čitaju stripove na miru.

O STRIPU 03: SPIRU

Dokaz koliko strip NIJE mejnstrim u našoj zemlji su lokacije na kojima se nalaze takozvane striparnice, odnosno knjižare usmerene samo na strip publikacije i njihovu prejadnu publiku. Postoji ta nesrećna pojava zvana strip-elitizam, koja ne podrazumeva striptizete, ali se može definisati kao omanja grupa mudrosera koji vole da kontempliraju o umetničkoj vrednosti ovog albuma ili one grafičke novele. E, na žalost, ti ljudi su jedini posetioci striparnica. Meni je to tužno. Voleo bih da striparnice posećuju svi, a najviše radoznali mladi ljudi koji su spremni da otkriju nove svetove bez velikog troška.

Uzmimo za primer striparnicu DARKWOOD. U raznim nekim gradovima, poput Stokholma ili Beča, striparnice su u sporednim uličicama u okolini glavnog šetališta. Striparnica Darkwood je u podrumu propalog tržnog centra koji je lociran ispod pijace Zeleni venac. Ako vas (i vašu decu) ne odbije spoljašnji deo tržnog centra koji je 75% sex shop, te uspete da nađete ulaz, uprkos suptilnim tablama sa imenom striparnice i strelicom koja pokazuje u kom smeru bi trebalo da se krećete, možda je bolje da pratite natpise firme STIHL. Jer dole u podrumu, nakon svih tih motornih testera i drugih pomagala za vaše dvorište, kriju se vrata oblepljena posterima. Miris štampe je ono što bi eventualno moglo da bude znak da ste na pravom mestu. Osim ako im ne uđete u magacin, kao ja prvi put, jer su to vrata pored.

big_HPIM4799

Kakve to veze ima sa Spiruom? Evo, evo, nemojte me požurivati! DARKWOOD je takođe izdavačka kuća. Svakog meseca, u okviru edicije Karusel, možete čitati razne bisere francusko-belgijske škole. Između ostalog i Avanture Spirua i Fantazija, kao i albume serijala Jedna avantura Spirua i Fantazija kako ga zamišljaju… i takoreći spin-off Marsupilami (koji je definitivno za mlađe naraštaje). Svaki album je u koloru, sa mekim koricama i po ceni od oko 500 dinara. Osim ako ne želite kolekcionarsko izdanje sa tvrdim koricama koje je oko 800 dinara. Kako to obično biva, kompletan serijal Jedna Avantura Spirua i Fantazija kako ga zamišljaju… je objavljen u Politikinom zabavniku u po pet nastavaka, takođe u koloru.

Spiru je lik koga je kreirao Rob-Vel davne 1938. godine. Gospodin Velter je Spirua, hotelskog liftboja, osmislio prisećajući se svojih tinejdžerskih dana kada je i sam radio kao liftboj. Lik je osmišljen za tada najnoviji strip magazin Spiruov Žurnal. Strip nije uspeo da postane popularan, a kada je Rob-Vel ranjen ’40. godine na ratištu, strip je preuzela njegova supruga. Narednih godina autori su se menjali i Spiru je prebacivan iz ruke u ruku kao vruć krompir. Magazin se menjao, pa su tako skratili i ime u Spiru. Tek 1948. godine je crtanje preuzeo Žiže, što je bitno zbog dve stvari – izmislio je Spiruovog saputnika/sapatnika Fantazija i od kratkih stripova je sakupljen Spiruov prvi solo strip album. Ja nikada nisam čitao Rob-Velovu ili Žižeovu verziju, na žalost. Međutim, ne verujem da sam propustio previše.

JIjé

Avanture Spirua i Fantazija je serijal albuma koji je započeo Žižeov asistent, mladić po imenu Franken. I to su Spiru i Fantazio koje znamo dan danas. Franken je do smrti proizveo 24 albuma od koji su mnogi izašli u Jugoslaviji u magazinima Panorama, Biser Strip i Stripoteka. Dečije novine su izbacile 8 tvrdokoričenih kolor albuma u hronološkom redu, ali ne od prvog broja. Od 25. albuma pa na dalje, autori su bili Furnije, Tom i Žanri (nisu mačka i miš) i mnogi drugi. U Belgiji i Francuskoj je trenutno aktuelan album 53, što je zaista veliki broj.

spirou-e1375976074877

Ignorisaću sve brojeve Spirua koji su izašli u ex-Yu magazinima jer je nekome ko se ne bavi sakupljanjem teško da pohvata sve brojeve, a i moguće je da bi vam se epizoda zvala Spira i Ćira. Hm. Dakle evo albuma koji su aktuelni kod nas na tržištu.

Spiru-naslovnice

Dakle, Spiru se vratio na tržište. Darkwood ga izdaje onako kako je zaslužio. Nadam se da ćemo pored ovih novih brojeva videti i neke klasične epizode. Karusel možete nabaviti u knjižarama DELFI, VULKAN i striparnicama  Beograd – DARKWOOD, Lomina 5, TC Zeleni Venac; Novi Beograd – ALAN FORD, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, blok 24; Niš – JUŽNI DARKWOOD, Generala Milojka Lešjanina 1. Što se zabavnika tiče, možete kupiti onlajn izdanje. Kada su izdanja Dečijih novina u pitanju, pogledajte u pomenutim striparnicama ili, recimo, na sajtu kupindo.

Još uvek nisam odlučio o kome bih pisao sledeće nedelje. Neka bude iznenađenje. 🙂

O STRIPU 02: LARGO VINČ

Sećate li se kada je Stripoteka počela ponovo da izlazi?

Mhm. Vi, dakle, ne znate da Stripoteka uopšte postoji i dalje? Zanimljivo. Ne znam da li znate, ali još uvek izlazi i Politikin zabavnik. Ok, sad vas već vređam. Domaće publikacije na stranu, evo prvo nekoliko reči o strip serijalu Largo Vinč.

1

Sedamdesetih godina prošlog veka, Jean Van Hamme, belgijski pisac, napisao je nekoliko romana o avanturama Larga Vinča. Ubrzo nakon toga, upustio se u pisanje scenarija za stripove i iznedrio neke od kultnih serijala poput Torgala ili XIII. Početkom devedesetih se dosetio da bi mogao da pretoči svoje romane o Largu u strip-albume, a Phillipe Francq mu je u tome pomogao. I šta se desilo? Stvorili su jedan od najtiražnijih izdanja francusko-belgijske škole stripa. Ako bih morao da ga svrstam žanrovski, rekao bih to na bratskom hrvatskom – akcijska napetica. Da, oni tako kažu “akcioni triler”.

05

Zašto bi Largo Vinč trebalo da bude primamljiv našoj publici i/ili ljudima koji ne čitaju stripove? Pod jedan, svaki album je zaista uzbudljiva adrenalinska vožnja. Pod dva, Largo Vinceslav je… Jugosloven, a najbolji drug mu je Cigan. Pardon, Rom. Pod tri, vizualno je raskošan sa puno sitnih detalja dok se relativno politički zapleti stvaraju i raspliću u po dva albuma. Ako izuzmemo prva dva koji nas upoznaju sa junacima i njihovom situacijom natenane, svaka sledeća dva albuma su jedna priča. U prvom albumu je problem, a u drugom rešenje. Zanimljiv koncept.

Ko je zapravo Largo? On je siroče iz… Jugoslavije, koji nasleđuje bogatstvo Nerija Vinča i nakon njegove smrti postaje predsednik grupacije W, te multimilijarder. Naravno da žele da ga, narodski rečeno, sjebu. I to tako već 24 godine, kroz 18 albuma. Međutim, naš junak je izuzetno vispren. Ima skupoceno obrazovanje, ali je i street-smart što je pojačano prijateljstvom sa Simonom, koga sam gore već pomenuo. Da, on je ženskaroš. Da, on je spretan. On je mudar, hrabar, vozi, tako treba.

07

Televizija ga nije mazila. Neki nesrećnici iz Kanade su osmislili genijalan plan! Da naprave seriju Largo Vinč koja nema veze sa mozgom i koja podseća na… hm… Tarzana sa Džoom Larom?! Bejvoč? Ne! Bejvoč najts! U svakom slučaju, dve sezone jezivosti. Ubi soft je, kao, ispoštovao Larga kada su u pitanju igrice. Largo Winch: Empire Under Threat je pristojan pokušaj, mada nekako za fanove i ni za koga drugog. Šlag na tortu su dva filma, Largo Winch: The Heir Apparent i Largo Winch: The Burma Conspiracy. Zapleti se labavo drže prvih šest albuma, neka imena su promenjena, a Largo je… Bosanac. Zabavno za našu publiku je gledati Mikija Manojlovića kao matorog Nerija, a tu se motaju i Raša Bukvić (Taken, A Good Day To Die Hard) i Bojana Panić (manekenka).

06

No vratimo se na strip.

Sada se hvatate za glavu i vičete u monitor – “gde ja to da kupim?” i “zašto to nema na srpskom?” kao i “proklet bio Vladimire, sad si me zainteresovao, zašto si morao sve ovo da mi napišeš?” ili “pošto?” E pa, naravno da ima na sprskom i to u dva oblika. DVA OBLIKA! Crno bela verzija izlazi u Stripoteci. Ovog meseca na kioscima je broj 1112 u kome je osmi album! A do prošle nedelje u Politikinom zabavniku je u nastavcima, u boji i na masnoj hartiji, objavljivan treći album. Dakle, Stripoteka košta 150 dinara i dobijete celu crno-belu epizodu. A za jednu kolor epizodu morate sakupiti 4 Zabavnika koji ukupno koštaju 480 dinara.

Largo-Naslovnice

Sve u svemu, ovo remek-delo ne smete propustiti. Largo je, ipak, blockbuster među stripovima. Stoga trk u najbližu striparnicu (Beograd – DARKWOOD, Lomina 5, TC Zeleni Venac; Novi Beograd – ALAN FORD, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, blok 24; Niš – JUŽNI DARKWOOD, Generala Milojka Lešjanina 1). Navodno postoji radnja blizu zgrade Politike gde se mogu kupiti starija izdanja Politikinog zabavnika, ali ja je još nisam locirao. A ovi što im je svejedno da l’ je papir ili ekran mogu da kupe onlajn izdanje.

Sledeće nedelje: SPIRU!

spirou-e1375976074877

O STRIPU 01: Uvod u tematiku

Nekako računam da sam načitan stripova. Naravno, postoje ljudi koji su pročitali mnogo više, ali to su retke zverke. Strip kod nas ima love/hate status tako da jedna omanja grupacija ljudi stvarno obožava i živi za stripove, dok je većina ljudi indiferentna i celokupno saznanje o toj tematici im se svodi na Alana Forda, Zagora/Dilana Doga i Asteriksa. Da, stripovi su kod nas uvek imali uspone i padove. Ljudi se sećaju fantastičnih izdanja Panorama, Eks, Gigant gde su izlazili popularni, uglavnom američki, junaci u tada relativno aktuelnim epizodama. Zabavnik i Stripoteka su nudili pretežno evropsku scenu. I naravno, svi smo čitali Mikijev almanah i Mikijev zabavnik.

1zo92mf

Bilo, prošlo i šta sad?

Možda vam je kroz glavu prošlo pitanje zašto imam inicijativu da pišem o stripu. Odgovor je jednostavan. Zato što mnogi ljudi nemaju predstavu šta sve postoji na policama knjižara i u skrivenim delovima kioska. Apsolutno nemaju nikakvu predstavu! Takođe se pitate kako sam ja relevantna osoba da pišem o stripu. Pa, ako ne znate, ja sam (bio) strip autor, već godinama se krećem u krugovima ljudi koji se bave stripom, neke od kultnih domaćih naslova sam gledao u nastanku, izlagan sam i objavljivan kod nas i u svetu. Svestan sam da nisam najprepoznatljiviji autor, ali na kraju krajeva to nije ni bitno. Računam da umem da sklopim smislenu rečenicu na temu devete umetnosti.

ZG_G5-img9

Definitivno ne želim da pišem o svemu i svačemu, ovo je moj lični blog i radije ću pisati o stripovima koje volim. Dakle, potrudiću se da svake nedelje postavim po jedan tekst o strip junaku i/ili serijalu koji pratim i volim. Napisaću neke opšte stvari o liku i autoru, o toku serijala u zemlji nastanka, kao i gde i kako možete nabaviti srpsku ili regionalnu verziju izdanja. Ne želim da tekstovi budu pisani tek tako, cilj je da vas zainteresujem i da možda na kraju dana odlučite da posetite striparnicu/kiosk/knjižaru i sami otkrijete nove svetove o koje ću ja samo da se “očešem”.

Ne mogu da kažem za sebe da sam čistunac, tako da ću da se uhvatim i Alana Forda i Zagora bez ikakvih problema. Asteriksa bih se uhvatio rado, ali on kod nas postoji tek u ponekom polovnom strip-magazinu, na moju veliku žalost.

1

Voleo bih feedback, najpre od ljudi koji nisu punokrvni strip fanovi.

SLEDEĆE NEDELJE: LARGO VINČ!

1

 

Lunijev Dnevnik Sa Letovanja /Downloadujte Moj Poslednji Fanzin!/

Ovog leta sam bio na letovanju u Grčkom mestu Stavros. I tamo sam svaki dan vodio dnevnik letovanja u stripu. Ako do sad niste videli, evo prilike. U rar fajlu je upakovan i program za čitanje elektronskih stripova.

REKLI SU O FANZINU:

“Ahhahahhhhhhhhhhhahahaha ovo je fenomenalnooooooo!” Nevenica, akter stripa i producent

“Crtež je ružan ali je priča super!” Krunić Krunić, multimedijalni umetnik i arheolog amater

“Markoviću, ovo je jako jako zabavno!” Laća, reditelj i boem

“Lipo!” Tanja, rob KC Grad i neki menadžer umetnosti nešto

“Bravo! Samo tako nastavi!” David Dark0, pisac naučne fantastike i bloger

“LoOney, strip s mora je hit! Objavi negde na netu svi da vide!” Maja Veselinović, strip autor i ilustrator

LOONEYEV DNEVNIK SA LETOVANJA /downloadujte moj poslednji fanzin!/

My Shoe And a Rock

Moj najbolji drug iz srednje škole Aleksandar Radišić je napisao par pesama i ja vam, eto, predstavljam jednu. Čak sam napravio i ilustraciju.

My shoe and I
best friends we are
one day we walk
the other we drive a car

we go together to the store
to the zoo or to the bar
sometimes nearby and
sometimes very far

And we pass a little rock
outside my house
rounded nice rock
gray as a mouse

my shoe seems to like it
in fact much more than that
it allways stares at the rock
when i’m stopped to chat

I think it’s in love
that I must say
‘cause it makes me go out
allmost every day

And that one day
it couldn’t resist
My shoe decided
to give the rock a kiss!

I know that this is
a strange tale to tell
But I had to do it
cause that’s the day I fell